Taši, taši

Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana. Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka, – Dignuće je Ana. Taši, moja, pa moja, Nosi deda šeboja, Na šeboju šara, To je bubamara. Bubamara lepeta, Ne boji se deteta, Na ruku mu sleta Sa šeboja cveta. Taši, bela, debela, Sva su deca vesela, Doneo im čika Iz šume lešnika, Jela bi i Ljuba, Ali nema zuba, Zato joj je seka Uzvarila mleka. Taši, rode, pa rode, Kurjak bere jagode Kad nabere dosta Moliće ga Kosta, Da ih sve ne pomlavi, Da i Nasti ostavi, A kurjak će kaz’ti: „Kako ne bih Nasti!“ Taši, taši, moje luče, Ide baba po unuče, Iz daleka prstom pruža: Eno je moja Ruža! Taši, taši, Ružice, Neka bride ručice, Znaš da voli baba Jela Kad su deca vesela. Taši, taši, malena, Suknja ti je šarena, Košuljica bela, Kuma ti je donela; Kosa ti je plava, Pametna ti glava, A ustašca zamedljana Uvek nasmejana. Taši, taši, Cveto, Moje čedo pesto, imaš četir’ brate, Svi pitaju za te. Jedan pita: Kamo je? Drugi veli: Tamo je! Treći traži Cvetu Po belome svetu, A četvrti nađe milu Na majčinom krilu.