Kostantin simonov – čekaj me (I ja ću sigurno doći…)

ČEKAJ ME Čekaj me, ja ću sigurno doći, samo me čekaj dugo. Čekaj i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj i kada vrućine zapeku i kada mećava briše… Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više. Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka… Čekaj me i kada čekanje napusti svakoga koji čeka… Čekaj me i ja ću sigurno doći. Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji i nek Gorko vino piju za moju dušu kraj ognjišta… Čekaj, i nemoj sjesti s njima, i nemoj piti ništa… Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Tko čekati ne zna, taj neće shvatiti, niti će saznati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znaćemo kako preživjeh vatru kletu — naprosto, ti si čekati znala kao niko na svijetu. Konstantin Mihaйlovič Simonov – Ždi menя i я vernusь Ždi menя, i я vernusь. Tolьko očenь ždi, Ždi, kogda navodяt grustь Želtыe doždi, Ždi, kogda snega metut, Ždi, kogda žara, Ždi, kogda drugih ne ždut, Pozabыv včera. Ždi, kogda iz dalьnih mest Pisem ne pridet, Ždi, kogda už nadoest Vsem, kto vmeste ždet.