Postanak pesme

Sunašca na zalazu kroz prozor pada žar, odande na tvoj adiđar, sa njega na duvar. Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao stid. Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag. Pa i on je u boje razišao se ceo, još lepši šar je razapeo na listak ovaj beo. I nestaće mu sunca, al’ trajaće taj cvet, jer to je onaj nepovred što pesmom zove svet.