Pesme o bloku

Ime je tvoje — u ruci ptica, Ime je tvoje — na jeziku leda kockica. Jedno-jedino micanje usana. Ime je tvoje — pet slova osama. Loptica uhvaćena u letu svom, U ustima srebrnog praporca zvon. Kamen bačen u ribnjak, u zôvu, Zajecaće tako kako tebe zovu. Ko noćnih kopita štropot strmi Gromko tvoje ime grmi. I kazaće nam ga u slepe oči, zorom, Zvonko krcnuli oroz. Ime je tvoje — ah, ne sroči! — Ime je tvoje — poljubac u oči, U nežnu studen kapaka — usne. Ime je tvoje — poljubac u sneg. Izvorski, leden, plav gutljaj gust. S imenom tvojim — san je dubok, gust. Priviđenje nežno, Viteže bez mane, Ko te prizva, grešno, U moje mlade dane? U magli nad visom Stojiš — rizom Snežnom ogrnut. Ne goni me to Vetar gradom, Već mi je treće Veče — nečisti za tragom. Ureko me nežni, Plavooki — snežni Pesnik. Snežni mi labud Ćilim stere šuštav. Perje lebdi sad svud I u sneg se spušta. Po perjanim vlastima Idem ka vratima Za kojima je — smrt. On mi peva Za plavim oknom mekim, On mi peva Paporcima dalekim. Dugim krikom, Labuđim klikom — Zove. Milo priviđenje! Znam —  vidim te tek kad zaspim. Učini milost: Amin, raspi se, raspi! Amin. Zveri — brlog pun. Putniku —  drum, Mrtvacu — hum. Svakom — svoje. Ženi — varanje, Caru — carevanje, Meni — da slavim Ime tvoje. Mislili su da je čovek! I u smrt ga nagna tlačitelj. Sad mrtav je. Dovek. Za mrtvim anđelom plačite! On je u smiraj dana Opevao lepotu večernju. Tri voštana plama Drhture,u sujeverju. Polazili su od njega zraci — Žarke žice po snegu posnom. Tri voštane sveće kraci — Suncu! Svetlosnom! O, pogledajte — kako su Upali tamni kapci! O, pogledajte — kako su Slomljeni krila kraci! Crni čita čtec, Tapkaju ljudi prazni… — Mrtav leži poet-žrec I vaskrs praznuje praznik. … Zemaljska obeležja