Pesma bez rime

I nisam mogao ni zamisliti da pišem pesmu bez rime. Život bez života i nije zivot. Ljubav bez žene, nije ljubav. Gitara bez žice, ostaje samo drvo. I nisam mogao ni zamisliti da zaslužujem život ovakav. I ako se opet rodim, biram ovaj isti, tako lak, a težak. Biram i sunce i kiše. Biram i rane i vidare. Biram i noći i dane. I biram tebe, a ne nju, ili neku drugu. Biram roditelje ove svoje, da slučajno drugačiji bio ne bih. Sve prijatelje i dušmane iste, staze prljave i tepihe čiste. Sve noći bez sna, prespavana podneva. Biram ovo telo, vodu sa naše česme. Sve ono sto se sme, a i što se ne sme. Biram sebe ovakvog i ponosim se time! A sad STOP, ja a ipak ne mogu da napišem pesmu, pesmu bez rime!