Čežnja

Vi venete, slatke ruže, ne nosi vas draga sad, vaj, cvetajte nesrećniku kome dušu lomi jad. Ja se setan sećam dana kad sam bio sasvim tvoj, i rad prvih pupoljaka zorom hito u vrt svoj, I pred tvoje noge baco puno cveća, čitav žbun, a pred tvojim ljupkim licem osećo se nade pun. Vi venete, slatke ruže, ne nosi vas draga sad, vaj, cvetajte nesrećniku kome dušu lomi jad.