Jasika

Nad krovovima nebo sivo, A izmaglica vlažna luta I ko prozračno, meko tkivo Pokriva pravce moga puta. Na omorini ljudi, zveri, I bilje, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek  treperi. Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon što te kreće Razumeo još nije niko, Razumeti ga niko neće. No on za mene sada znači Taj neumitni život što se Nikada jošte ne pomrači I koji mutne struje nose. Pobednik večni, uvek čio, Izvan dobroga i van zloga, Danas ko juče što je bio Jači od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom. Na bolove sam davno sviko, Sa jadom živim kao s drugom. I kad na život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju dušu, ko Crn veo, Ogromna, teška senka pada. No ko pauka što za mrežu Vezuju tanki konci oni, Drhtaji tvoji mene vežu Za večni život od iskoni. I u dnu tužne duše moje, Ko nagoveštaj nove vere, Veselo kao lišće tvoje, Nagoni tamni zatrepere… Pesma JASIKA Milana Rakića je objavljena posle pesnikove smrti.