Kako bez nje

Dok je bledi mesec sjao te strašne kobne noći, otišla je tiho k’o sena sklopivši svoje umorne oči. Otišla je nemo i tiho i nije ništa rekla, već samo k’o iskra,iz oka njena, Bistra je suza potekla. U trenutku kad je otišla i sklopila oči svoje, istoga trena, nestao je i deo duše moje. Odkad je nema da pored mene diše, ni setne pesme slavuja, nisu mi lepe više. Od kad nema moga vernog druga, u srce mi se uselila tuga. Nemam više radosti ni straha, volet ću je do poslednjeg daha. . Nema više moga cveta, nemam više kome da se divim, nema više moga vernog druga, kako sada bez nje da živim?