Ljubavna pesma

Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez. pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade. Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude! Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka. Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana!