Sentimentalna pesma

Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra, bled, veran, i predan. I šta bi on, taj mesec, kome poju Od Indije do večitoga Rima Čežnjivu svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj samoći Tešio srca što se čežnjom guše I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći Vezivao sve rastavljene duše! I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tuna, Sva duša moja zamiriše tobom…