Rastanak

U kosi tvojoj sanja Crna magla, dok tihe kapi kiše sporo liju, i svaka reč što nam je s usne pala krije u sebi neku melodiju. Odlaziš sada u predele daleke, gde drugo sunce i druge zvezde sjaje, a meni ostaju samo mutne reke, i ovo srce što u bolu traje. Zaboravićeš možda naše letnje dane, i ravna polja puna toplog klasa, ali u meni večni nemir osta, i eho tvoga milog, blagog glasa.