Kako spavaju tramvaji

KAKO SPAVAJU TRAMVAJI Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji? U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako su spavali; Na neki veliki internat podsećao je depo; Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali; U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno, lepo. Noć kad se spusti bez zvonjave i vike, Kako spavaju tramvaji u svom stosobnom stanu? Imaju li, možda, neke ružne navike? Ležu li na levu ili na desnu stranu? — Na levu stranu počinak nije zdrav. Na desnu ne mogu da se okrenu, jer je u spavaoni tesno. Na leđa, žulja trola. — Tramvaj spava prav, Na točkovima, dakle, ni levo ni desno. Treperi svetlost — crvena magla u noći, Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi. Tramvaji spavaju u vanrednoj samoći Spokojni, kao krave, i dobri, kao slonovi. SEDMICA, još topla od putnika sa železničke stanice; DVOJKA, obnevidela od neprestanog kruženja; ČETVORKA, ljubav između grada i Čukarice: Kako je prijatna noć kratkog tramvajskog druženja! DESETKA, ponosita, fudbaler kad nastupa; DEVETKA, svetlost Voždovca kad tamo nestane struje; TROJKA, koja se svakog jutra u Košutnjaku okupa: Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje. Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu. Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika vojska grunu. Trepere sijalice kô tihi pozdravi u noći. Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave. Tramvaji spavaju u neutešnoj samoći Veliki, kao slonovi, i dobri, kao krave. Noć kad duboko odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji I svakom na srcu teret dana odlakne, — Eto šta rade tramvaji.