Parafraze

PARAFRAZA I Predeli, predeli, predeli vredeli, vredeli, vredeli. Predeli, predeli, predeli bledeli, bledeli, bledeli. Predeli, predeli, predeli u mestu sedeli, sedeli… Predeli, predeli, predeli u sedenju osedeli. PARAFRAZA II Voleti, voleti, voleti, od ljubavi se razboleti. Voleti, voleti, voleti to će me uvek boleti… Voleti, voleti, voleti… A kako tome odoleti? Odboleti. Preboleti. Šta dalje? Pa ponovo voleti. PARAFRAZA III Čuvati, čuvati, čuvati, u snove se obuvati. I samo po zlatnom hodati. Još snova dodati. Dodati. Skupiti, skupiti, skupiti i čelom o smrt lupiti. Čuvati, čuvati, čuvati. a vetrovi će oduvati. PARAFRAZA IV Ljubiti, ljubiti, ljubiti, Zubima srce izdubiti. Ljubiti, ljubiti, ljubiti usnama život obrubiti. Ljubiti, ljubiti, ljubiti, a ipak se izgubiti. Ljubiti, ljubiti, ljubiti i ljubeći se ubiti. PARAFRAZA V Patiti, patiti, patiti, pa dobro, treba i platiti. Patiti, patiti, patiti, ali se nikad ne vratiti. Patiti, patiti, patiti, sebe u sebi skratiti. Patiti, patiti, patiti, to će me možda pozlatiti. PARAFRAZA VI Ćutati, ćutati, ćutati, u sebe duboko odlutati. Ćutati, ćutati, ćutati, niz vetar samo šaputati. Ćutati, ćutati, ćutati, zoru sa usana srkutati. Ćutati, ćutati, ćutati, i ceo život progutati. PARAFRAZA VII Proteći, proteći, proteći, sa nekom nadom o sreći. Proteći, proteći, proteći, i sve životu reći. Proteći, proteći, proteći, u sebe duboko leći. Proteći, proteći, proteći, i iz sebe isteći. PARAFRAZA VIII Rukama, rukama, rukama mukama, mukama, mukama. A bure, bure, te bure, ne čekaju me već žure. A juga kipe duga. A maestrali stali. Mukama, mukama, mukama, mukama, mukama, mukama. PARAFRAZA IX Išao, išao, išao i uvek sebe obišao. Išao, išao, išao i svakom prišao, prišao. Išao, išao, išao pa se utišao, stišao. Išao, išao, išao pa mirno sa duge sišao. PARAFRAZA X Svitanja, svitanja, svitanja. Hitanja, kuda ta hitanja. Svitanja, svitanja, svitanja i samo pitanja… pitanja… Svitanja, svitanja, svitanja skitanja, skitanja, skitanja. U meni stalno sviće. Da l’ će me biti? Da l’ biće? PARAFRAZA XI Popiti, popiti, popiti, i život popiti, popiti… Popiti, popiti, popiti i u sve se uklopiti. Popiti. Ruke sklopiti. pa se u svet utopiti. Popiti. Potajno popiti, pa se od zvezda opiti. PARAFRAZA XII Kidati, kidati, kidati, sa već gotovog skidati. Kidati, kidati, kidati, pa onda ponovo zidati. Kidati. Kidati. Kidati. Vidati. Vidati. Vidati. Kidati. Kidati. Kidati. Ridati. Ridati. Ridati. PARAFRAZA XIII Čekaću, čekaću, čekaću i biti jeka. Jeka ću biti. tu gde ne odjekuje ali se vekuje, vekuje. Odvajaću se, odvajaću. A kajaću se, kajaću. U prostor, u prostor, iz reka ću. Al’ volim te. I čekaću, čekaću. PARAFRAZA XV Ogromno, domno, ogromno. Uvis, a vratolomno. Pa opet u visine da se do zvezda sine. Pa opet u nizine da se do običnog skine. Ogromno. Ogromno. Ogromno. Pa vikni. Ustani. Šikni. PARAFRAZA XVI Ćuti mi, ćuti mi, ćuti mi. Samo pre smrti ne sluti mi. Ćutaću, ćutaću, ćutaću. Na sveću ličim. Gutaću. I srce prepoluti mi. Od voska prsti žuti mi. Sebe zapaliću ti. Al’ ćuti, molim te, ćuti. PARAFRAZA XVII Jeseni, jeseni, jeseni… A mi iz breza doneseni. I s lišćem polako padali, a još se uporno nadali. Al’ ako se već vene? Koji će da nas smene? Da li ću ikada pristati? Ko će za mene olistati? PARAFRAZA XVIII Veje, veje, veje… To se mećava smeje. Veje, veje, veje… To me mećava greje. Bos gazim sneg a sve je: aleje srebra! Aleje… Veje, veje, veje… Tražim joj stope. Gde je? PARAFRAZA XIX Plakati pa dušu žvakati. Sve u jastuk umakati. Plakati, plakati, plakati. i sebe moći preskakati. Plakati, pa se nasmešiti. Ne, nećemo pogrešiti. Plakati, ali se boriti i sobom nebo otvoriti. PARAFRAZA XX Srneći reći. Srneći. Šta mi to znamo o sreći? Sa suncem u sumrak leći. Sa rekom u zoru poteći. Šume za drugove steći. Na mećavama se peći. I biti u sebi sve veći. Ali sve to mirno. Srneći. PARAFRAZA XXI Žubore, žubore zore. Zemlja je negde Gore. Bole me zvezde, bole. Nebo je negde dole. Planine gmižu, gmižu. Mora se uvis dižu. Žubore, žubore zore. Sve bolje mi je, a Gore. PARAFRAZA XXII Svanulo, svanulo, svanulo. U oko mi je kanulo. Serenade bez nade. Neko mi noći krade. Nek rade tambure, rade. Neko mi dušu krade. Videćeš opet: bićemo. Iz sebe u zoru svićemo. PARAFRAZA XXIII Proleće, proleće, proleće. Voleću. I ona voleće. Ne znam da nađem gde mi je. A sve mi je. A sve mi. Čujem joj hod kroz Gorki um. Koji da noćas biram drum. Proleće, proleće, proleće. Tražim je čitavo proleće. PARAFRAZA XXIV Violine, violine, pa u mozgu nešto sine. Pa se dižeš iz prašine, u visine, u visine. Nek suza iz oka mine. Pitom sam od divljine. Violine. Violine. PARAFRAZA XXV Otvoriti, otvoriti, otvoriti. Sa samim sobom se boriti. Pretvoriti u sunce vrhunce. Ne gurati se. Dogurati. Otvoriti, otvoriti, otvoriti a strašno se umoriti. Ne uzaludan. Već čudan. Otvoriti, pa se zatvoriti.