Rođendan

Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan ljudski vek. Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće. U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvim drukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka. „Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš planinu“ – kaže Konfučije. Ko stvara, a ne počinje iz temelja, nikada neće ni ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nije nikad ni progledao. Ko živi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zemlji, kao da nikad nije ni postojao. „Ne primaj svet onakav kakav dobiješ, niti ga ostavljaj takvim“ – kaže dobri stari Tin Ujević. Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: „Jer hiljade su godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan.“ Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče, baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki unedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače. Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije herojsko doba. Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan, ni pravi. Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka. Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno obećaš da ćeš ostati tragač za večnošću u sebi, a ne za sobom u večnost. To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od ušteđevine ove nežnosti, sine moj.