Asan-agina vatima

Asan-agina vatima Opralja se aga Asan-aga U primorje, da kupuje roblje, A na seji naručuje dvore: „Za ran', sejo zatvori čardake, Rano šilji Kumriju na vodu.“ To je seja braca poslušala, Zatvarala za rana čardake, Ran' poslala robinju na vodu. „Kazuj, Kumro, gdi ti Vata spava.“ — „Na Vati su devetora vrata, „I na vrati devet kapidžija, „Stražu čuva ptica paunica.“ — „Na ti, Kumro, dvanaest dukata, „Pa ti opoj devet kapicija, „Paunici pozamašuj perje,, „Junaci se baviti ovinu, „Paunica baviti o perju, „Ja ću doći da obljubim Vatu.“ Uze Kumra dvanaest dukata, Pa opoji devet kapicija, Paunici zamrsila perje. Junaci se baviše ovinu, Paunica bavila o perju. Dođe beže na Gornje čardake, Tek se mlada raspasuje Vata. Al besedi Vatima devojka: „ Kakvi tebe vetrovi doneše, „Il' ti, beže, pade iz oblaka? Uze Vatu po svilen-pojasu, Pa je baca u meke dušeke, Ljubio je do zorice bele. Molila ga Vatima devojka: „Nemoj mene kosu zamrsiti „I nemoj mi lice nagrditi.“ Al' to beže i ne sluša Vatu, Rusu joj je kosu zamrsio, Belo joj je lice nagrdio. Kad ujutru beo dan osvanu, Skoči beže dole na bedeme, Sa bedema u zelenu travu, A devojka osta spavajući. Ali ide Kumrija robinja: „Ustaj, Vato, žalosna ti majka, „Tvoje druge za đerđevom vezu, „Tebe, Vato, ni od čuda nema. Ali ide aga Asan-aga, Izilazi Vatima devojka. Al' besedi aga Asan-aga: Mila sejo, Vatima devojko, „Što je tebe lice izgrđeno? A što ti je kosa zamršena?" - Mili brate, ago Asan-ago, Utekla mi ptica iz kaveza, Pa utekla u baštu u cveće: „Gusto cveće kosu zamrsilo, „Udarila grana od badema, „Pa mi belo lice nagrdila.“ Al' besedi aga Asan-aga: „Mila sejo, Vatima devojko, „Ta to nije grana od badema, Knjigu niše aga Asan-aga: „Kupi svate, hajde po devojku, „Ne treba mi grižena jabuka „I u dvoru ljubljena devojka."