Vezak vezla aiša gospođa

Vezak vezla Aiša gospođa, Pa čardaku u debelom hladu, Zamrsila malo pasmo zlata Pa besedi svojoj miloj za'vi, Miloj za’vi mezimici Mari: „Nemoj mene kazivati majci, „Sutra jeste ietak turski svetac, „Sugra će mi doći moja majka „I doneti tananu košulju, „Više zlata nego tanka platna, „Ja ću tebe u dar pokloniti." Ali Mara ne hte oćutati, Ona ide niz čardake majci: „U z’o čas mi oženili Agu, „A u trista Aišu doveli; „Vezak veze Aiša gospođa, „Zamrsila polumotak zlata, „Što bi bila u seje košulja." Razgljevi se ostarela majka, Pa išeta pred dvor na kapiju I ugleda svoga sina Agu, Pz daleka izlazi pred njega: „U z’o čas te oženila majka. „A u trista Aišu dovela; „Vezak veze Aiša gospođa, „Zamrsila motovilo zlata, „Što bi bila u seje košulja. Gnjevan Aga ode na čardake I potraži Aišu gospođu, Koliko je ugledao Aga Toliko je na sablji dočeka, Raspori je po sredi pojasa I na sablji čedo joj izvadi, Nosi čedo sestrici i majci: „Naj ti, majko, zlaćanu jabuku, „Koja no je u tvom dvoru rasla, „Al’ joj, majko, ne dade da dozre, „I, sestrice, bož’ja otrovnice, „Što se hvališ po među drugama, „Da te tvoje zabolele ruke „Nihajući od brata bratića.“