Dim, magla...

Treća zona, vile – kraj negdašnjih bara, stanica, peron, bor – ćutljivi ricar. Dim, magla, u magli žica razgovara, skrivena negde, razgovara žica. Tu je nekad bio dečji logor – sama radost na polju u titranju bôjâ... Svu u maslačcima, svu u zastavama, kako sam te volela, zemljo moja! A danas je to – front. Sto i koji metar do onog koji me cilja preko hica. No danas je mirno. Čak ni ćuva vetra nema. I zato – lako bruji žica. Bruji, bruji žica u maglenoj tami... Svetla, skrivena, pevaj, pevaj samo! O, kako ti plačeš, raduješ se, mamiš, – ko ti to kaza šta je ovo sa mnom? Ja sam ovog dana radosna do žarkog bola – a ne znam ni sama od čega. Srce bije novom i voljom i snagom, rascvetom svojim i rascvetom svega! Ja znam: smrti nema – gde je taj njen zaklon otkud se krade da udavi sporo? Život će da blesne i da prsne naglo kô struna koju puni snažno oro. ... Kako je večeras tu, na frontu, tiho. A iz razvaline, uz dimnjak uznesen, diže se uzani mesec nad vidikom, seoski mladi i lukavi mesec. I bruji u magli žica, tako bruji, – za veliku se radost žica moli... Svu u rđi rana, svu u vreloj struji, ja tebe, zemljo, volim, ja te volim! • Prevela Desanka Maksimović