Vazdušni biskvit. sunce. „zaleđeno!“

S ledenom vodom prozračne čaše. U svet čokolade s rujnom zorom, eno, U mlečne Alpe leti maštanje naše. Kašikom zvecnuvši, lepo je gledati iz vrta Kako se u senci sred prašnih akacija Prima blagonaklono od hlebnih gracija U privlačnoj šoljici hrana krta. Drug vergla, namah će da se javi Šareni krov lutajućeg leda – I u sanduk koji divna studen plavi Sa pohlepnom pažnjom dečak gleda. I bogovi ne znaju šta li će uzeti, lakom: Almaznu pavlaku il kolač i med? Al brzo pod tankim iščeznuće zrakom, Svetlucajući na suncu, božanski led. Prevod: Branko Miljković