Srbija

Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi, gledao sam sve tvoje oči, razumem šta kažu, šta kriju. Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi, ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju. Ej, piju od tuge, od znoja, od muke, od noći, od sijerka koji se teško melje. Ja sam u mlinu, sred buke žrvnja, čuo sve tvoje želje i brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama, među šljivama, o, Srbijo među ljudima na njivama, oj, Srbijo među pesmama, među stadima, oj, Srbijo, pesmo među narodima. Pesmo tužna, meka si milošta što plače kao krv grožđa, kao suza mošta, kao onaj poljubac, onaj miris perja što utka u gugutanje svoje gugutka. Oj, milošto meka, klik si divlje plovke nad jarom iz koje stasa crveni ugalj sunca u zrnu svakog klasa, ali bosa pesmo gluve žalopojke, kad prestaju pesme, kad počinju psovke? Gladna ruko, slepe jadikovke, kad će hajduk bune iz tebe da grune? Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje zalud je oranje, zalud je letina? Kletve i kletve, za čije je truplo kravlje nabrekla Mačva od žita, oteklo Pomoravlje, bure i bune, za čije se zube lavlje dimi od mleka ovca i dimi planina, kad Mačva nije sita, kad Mačva nije sita? Kroz mukle lance dana koža suvonjavi. Svu su je proderali duboki rovovi bora. Od rovovskog rata, od zemlje poplavi i skori se lice preko gladi — kora; to lice što nije lice, ti dani što nisu dani, ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani; trnje im ne može ništa i ništa — udari… A svako od tuge za dan kao vek čitav ostari i zbrčka se, oj, Srbijo među bunama, među šljivama, oj, Srbijo među ljudima na njivama, oj, Srbijo među pesmama, među brdima, oj, Srbijo, pesmo među narodima. Tužna pesmo, majko moja stara, brat nam je u taljigama dovukao iz grada kamenu ploču, kamenog dinara, za med našeg znoja, vino našeg rada. A đikaju deca u lažigaćama, pod kosom, u blatu, među svinjama, među patkama, hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom, više bajkama, uspavankama, više gatkama, i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada da gnev po cele noći do oblaka pali bunom iz koliba, polja, vinograda, pevajući srcem što sebe ne žali niz sedmu rupu na krajnjoj svirali, oj, Srbijo među bunama, među šljivama, oj, Srbijo među ljudima na njivama, oj, Srbijo među pesmama u grudima, oj, Srbijo, buno među narodima. Višnja za vidom