Melanholija

Između ruža koje ne rastu kod nas video sam Lik poluosenčen, tih. Kô da nije znao on za me, ja za nj… a bio je među nama mnogi san. Kao nevidljiva duga digao se most između mene i nje, pa je tajna mogla ići između mene i nje, o, kao Gorčina, oborene glave. Iz njenoga vrča bio je napitak kô da mi je u srce žeravicu lio. I setio sam se da je davno nema, da joj samo vetar preko dalekog groba šumi. (Prevod: Desanka Maksimović)