Sviđaš mi se kad ćutiš

Sviđaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna, iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje. Kao da su ti oči nekud odletele i poljubac jedan sklopio usne. I pošto su sve stvari pune moje duše, izranjaš iz njih njome ispunjena. Leptiru sna, na moju dušu ličiš i ličiš na reč melanholija. Sviđaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna. I kao da se žališ , leptirice zaljubljena. Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje. Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim. Pusti me da ti govorim tako, ćutanjem tvojim, svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten. Slična si noći, zaćutala i zvezdana. Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto. Sviđaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna. Daleka i bolna kao da si preminula. Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta. I radostan sam, radostan što istina to nije. DRAGA SI MI KAD ĆUTIŠ Draga si mi kad ćutiš jer si kao odsutna i čuješ me izdaleka, i glas te moj ne dira. Tada mi se pričinjava da su ti oči iščezle I kao da je poljubac zatvorio tvoja usta. Budući da je sve na svetu prepuno moje duše, Ti izranjaš iz svega prepuna duše moje. Ti, leptirice sna, nalik si mojoj duši, A jednako si nalik reči melanholija. Draga si mi kad ćutiš i kad si kao odsutna. Tad kao da se žališ, leptirice u uspavanci. I čuješ me izdaleka i glas te moj doseže. Pusti me ovako da ćutim ćutnjom tvojom. Pusti me da ti govorim takođe tvojom ćutnjom, Jasnom kao lampa, jednostavnom kao prsten. Ti si mi poput noći, tiha i zvezdana. Ćutnja ti je od zvezde, daleka i bezazlena. Draga si mi kad ćutiš jer si kao odsutna. Udaljena i bolna kao da si umrla. Jedna reč, jedan osmeh je tada dovoljan. I ja sam srećan, srećan što to nije istina. Me gustas cuando callas Me gustas cuando callas porque estás como ausente, Mariposa de sueño, te pareces a mi alma,