Boli

Uvenule sede vlasi čeka vreme da ga spasi, ne vidi se srca briga niti čežnja da ga trga. Nekad davno starog veka pogodi ga sreća sveta, nije znalo mudro biti niti radost tu sakriti. Zlobne duše ili druge postadoše simbol tuge, grudi stežu srce muče hoće srce da nauče, da ne plače, da ne voli svaka prava ljubav boli. Kida dušu, srce cepa, ljubav nije trajno lepa, zato starost kune mladost što je ljubav osnažila, pa je srce otrovala, razorila moć razuma te u duši večna zima. Nije bela, nema snega već studena ljuta stega. Glava bela ruka svela al’ bi duša ljubav htela, onu davnu starog veka da l’ ga ona tamo čeka.