Ulaziš u pesmu kao u vrt

Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt slažeš reči, pomeraš mlado drveće u nekakav red razumljiv tvom oku tako nehajno kao što u san moj ulaziš kao u svoj vrt gde te svaka travka s radošću dočekuje i sunce ti na rame silazi, i korak ti je lak i nečujan, kao da si i sama od sna satkana, iz noći u noć tako sa morem snagu premeravaš, umiruješ ga rečima i u poslušnu pticu pretvaraš. Ulaziš u pesmu kao u svoj dom gde je sve oblikovano tvojom rukom, koja i mojom rukom uzaludne reči ispisuje koje bi da me od tebe odbrane.