Noć skuplja vijeka

Plava luna šapće moru plavu, dok zvezde trepere u noćnoj tami, i vetar blagi njiše rosnu travu, dok mi stojimo ponosni i sami. Ova je noć skuplja od celog veka, i nosi u sebi večnosti sjaj, dok tvoja ruka moju ruku čeka, i u očima vidim nebeski kraj. Neka sve prođe, i život i vreme, i neka nestane ovozemaljski prah, ali će ostati ove tople sene, i naš poslednji, najslađi dah.