Pesničko umeće

Muzika pre svega nek te brine i zato Nepar nek ti peva što mutan lakše se preliva, a sve bez poze i težine. Kad biraš reči, nek ti godi da ih ne biraš bez prezira: siva nas pesma više dira, kad se Nejasno s Jasnim vodi. To su za velom oči krasne, sjaj sunca kad trepti zrakom, il’ na jesenskom nebu mlakom u plavoj zbrci zvezde jasne. Nek nam je još i Preliv dan, jedino preliv, a bez Boje! Samo prelivi lako spoje flautu s rogom, san uz san. Od Dosetke ti beži smele, od kruta Duha, Smeha gnjila; s njih plaču oči Plavetnila; sve je to luk iz proste zdele! Rečitost zgrabi, vrat joj steži! Pri radu ti se često seti i Rimu malko opameti, jer pustiš li je, ona beži. Za grehe Rime nema reči! Zar gluvo dete, Crnac ludi taj jeftin nakit nama nudi što pod turpijom prazno zveči? Muzike još, i sveđ, i dugo, da stih ti tako smeo važi leteći iz duše koja traži druge ljubavi, nebo drugo. Nek stih ti bude avantura, u hitrom vetru jutra rasut, od kog metvica i smilje cvatu… Sve drugo je – literatura. Prevod: Kolja Mićević