Brodovi

Kada zaspiš sanjaj brodove. Oni se uvek vraćaju… Tako se i moja duša izjutra vrati kad oplovi „severni morski put“. Kada zaspiš sanjaj brodove, jer oni te silnog gneva oslobode. Njime led razbiju pa ga, ploveći dalje, nehajno u Marijanskim dubinama ostave, gde se svetovi tame dotiču… Kada zaspiš nemoj mariti gde sam. Ja ti već kafu spremam da se od puta odmoriš i pokažeš mi spavaćicu od svile, što na čaure i kokone još miriše, i na stare dudove i duhove istočnog sunca. Kada zaspiš uvek sanjaj brodove. Oni se vraćaju… Ako se jednom i ne vrate nemoj brinuti. Ja ću te čekati na dnu okeana. Da nimfi sluga budem i fenjer nosim tamo gde se svetovi tame dotiču…