Ostavljen na planinama srca

Gle, u daljini sićušno, gle: poslednje naselje reči, a još više, ali i on majušan, poslednji zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga? Ostavljen na planinama srca. Kamen pod rukama. Jest, tu cveta ponešto; iz neme litice cveta raspevan korov koji ni o čem ne zna. Ali onaj ko zna? Ah, onaj što poče da zna, pa sad ćuti, ostavljen na planinama srca. Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti, kreće poneka bezbedna životinja s planine, ide, zastaje. I velika zaštićena ptica kruži oko čistog protivljenja vrhova. Ali nezaštićen, ovde na planini srca.