Samoća

U večeri iz mora se diže, Iz ravnica pustih i dalekih stiže, Ide u nebo, gde je uvek ima. I tek sa neba pada po gradovima. Pada pre nego svetlost je izašla, kad ulice se okreću spram zore, I kad se tela što nisu ništa našla, Razočarano dele puna mora, I kada ljudi što od mržnje Gore, U postelji jednoj moraju da noće.