Čovek i more

Slobodni čoveče, Sav si moru predan! Ko u ogledalu, u njem ti se duša Sa odmotavanjem talasa penuša, A i duh ti je Gorki morski bezdan. Uranjaš u njega ko u svoju sliku; Očima i rukama grliš mu talase, Dok srce kadikad zaboravi na se Uz njegovu divlju i žalosnu riku. Isto ste ćutljivi i mračni vas dvoje: Niko ti ne izmeri, čoveče, ponore, Nit tvoja bogatstva dogleda, o more, Ljubomorno tajne vi čuvate svoje! Vekovima se ne odmarate od rata, Tučete se surovo, bez griže: biće Da mnogo volite smrt i krvoproliće, – Dva večita hrvača, dva nesita brata!