Himna lepoti

Stižeš li sa neba il iz večnih tama? Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom, Lepoto! I dobro i zlo nosi nama, Pa te zato mnogi porede sa vinom. U tvom oku Sunce zalazi i sviće, Ko olujno nebo, ti odišeš zrakom; Usne ti amfora, a poljupci piće Što heroje slabi, decu čini jakom. Iz bezdana kroči il sa zvezda pade? Uz tvoj skut se Udes moto kao pseto; Nasumice rasipaš radosti i jade, Vladajući nad svim, nehajna za sve to. Po mrtvima gaziš i rugaš se njima; Pod Nakitom tvojim i Groza je ljupka, A porok, taj dragulj najdraži međ svima, Po stomaku tvome zaljubljeno cupka. Ozareni smrtnik leti tvojim tragom, Svetiljko, i kliče: Blagoslov tom plamu! Drhtavi ljubavnik povijen nad dragom Sliči samrtniku što miluje jamu. Sa nebesa ili iz pakla, šta mari, Lepoto! Grdobo grozna i prokleta Ako mi tvoj pogled, osmeh i sve čari Šire vrata dosad nepoznatog Sveta! Bog ili Satana? Anđeo, Sirena, Šta mari, činiš li – o, mirise, sjaju, Svilooka vilo, kraljice ljubljena! Svet manje odvratnim dok nam dani traju!