Tvoj korak

Tvoj hod u pregibu svetla ti odela Liči mi na onu hladnu igru zmija, Kad se mirno kreću pod štapom mađija I podižu glavu iz spleta svog tela. Ko talasi mora golubije boje, Ko nemilosrdni vali žuta peska – A odozgo nebo bez sjaja i bleska – Tako raste i sjaj te hladnoće tvoje. Nikada očiju tih – ledna otkrića Ne otkažu svoju zagonetku bića: Tu svingu koja je – anđelskoga roda. Sja ko čelik, zlato i drago kamenje, Ko u mraku prazno zvezda treperenje – Žena što nikakva ne donosi ploda.