Uzlet

Iznad niskih dolja, iznad mračnih voda, iznad šuma, Gora, oblaka i morâ, preko sunca, sveta i plavih prostora, preko međa zvezda i zvezdanog svoda, duhu moj, ti letiš, lak, nad predelima, i ko dobar plivač kad ce u val vine, od zanosa pijan, tš brazdaš dubine prostora, sa strašću muškom što prožima. Poleti daleko iznad kužnog vira, ka visokom, svetlom čistilištu bića, i pij polut bistrog i božanskog pića vatru što ispunja vedrinu svemira. Posle duge čame, muka i žalosti, što pritišću igoskm živote nam tašte, srećan je ko može na krilima mašte da se hitro vine u polja svetlosti. Onaj kom se miso kao lasta stušti k nebesima, jutrom, krilima što šume, ko nadleće život i lako razume nemi jezik cveća i stvari nemuštih! Prevod: Danilo Kiš