Pevaj, pevaj

Prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuh se u dimu i jari, Moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, Nit na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, A propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka – Zaraza je, da je kuga. . . strela. Prišla je i zaklopljena oka Banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek se vrate dani I negdašnje naše zore plam. Nek poljupcem ona druge hrani, Preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! Neću da je diram. Ah, zastani! Ne kunem je ja. Daj mi da ti o sebi zasviram Na debeloj žici koja sja. . . Blista mojih dana kube jasno, U duši je još zlato starinsko. Mnoge cure štipao sam strasno, Mnoge žene u uglu sam stisko. Na zemlji je još istina živa, Opazih je i ja dečjim okom: Ližu kučku dok joj se sok sliva Svi psi redom, na juriš i skokom. Ljubomoran – zar da sam na tebe? Zar ovakvog da me snađe jad? Naš život je – postelja i ćebe. Naš život je – poljubac i pad. Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu: Kobni zamah – kob će doneti. . . Čuj. . . nek idu svi u. . . pivsku flašu. . . Nikad, druže, ja neću umreti! II prevod Pevaj, pevaj! Po kletoj gitari Ukrug plešu tvoji prsti čili. Ugušio bih se u toj pjanoj jari, Prijatelju jedini i mili. Ne posmatraj te ukrase njene, A ni svilu što s ramena pada. Tražio sam sreću kod te žene, Ali propast nađoh iznenada. Nisam znao da je ljubav – pošast, Nisam znao da je kuga, rana. Žmureći je ona k meni došla Pomutivši pamet huligana. Pevaj, druže, kakav beše za nas Mladi zanos u vremena bolja! Neka ljubi nekog drugog danas Ova mlada i prelepa drolja. Ah, zastani. Neću da je korim. Ah, zastani. Neću da je kunem. Daj da pesmom o sebi ti zborim U dubokom basu ove strune. Teku dani – kube od azura, U srcu mi torba snova zlatnih. Ja sam mnogo ištipao cura, Mnogo žena stiskao podatnih. Da! jer to je istina što truje: Gledale su moje dečje oči Kako žudni džukci oko kuje Redom ližu njen sok što se toči. Što da mučim ljubomorom sebe! Što da onda ja bolujem smrtno! Naš je život – postelja i ćebe. Naš je život – poljubac i vrtlog. Pevaj, pevaj! kad se ruke vinu, Nose muku kobniju i veću. Čuj, nek idu svi. . . Nikad, druže, ja umreti neću! (1923) (Prevod: Nikola Bertolino) Originalni tekst (ruski): Poй že, poй. Na proklяtoй gitare Moй posledniй, edinstvennый drug. Huligana svela s uma. Poй, moй drug. Navevaй mne snova Pustь celuet ona drugova, V serdce snov zolotыh suma. Mnogo ženщin v uglah prižimal. Ližut v očeredь kobeli Tak čego ž mne ee revnovatь. Tak čego ž mne boletь takomu. Naša žiznь — poceluй da v omut. Poй že, poй! V rokovom razmahe Ne umru я, moй drug, nikogda.