Smirila se moja davna rana

Neće srce bunilo da hrani. Bojama ih plavog Teherana Lečim sada u ovoj čajhani. Čajhandžija, okruglih ramena, Da čajhana dopadne se Rusu, Mesto votke i vina rumena U čašu mi čaj crveni usu. Gosti, gazdo, al’ mnogo ne toči. Bašta ti je prepuna behara. Znam zašto mi namignuše oči Iza Crnog pridignutog zara. U Rusiji lance ne stavljamo Devojkama našim, kao psima. Bez tuča se i kindžala tamo I bez novca uči poljupcima. A toj koja na svitanje dana Liči licem, za taj pokret stasa Poklonići šal iz Horosana I daću joj ćilim iz Širasa. Sipaj, gazdo, i gosti me čajem. Nikad tebe neću ja da slažem. Ja za sebe sada jemstvo dajem, Al’ to za te ne mogu da kažem Zalud gledaš da li ću da kročim Kroz kapidžik do tvoga behara… Znam zašto mi nemignuše oči Iza Crnog pridignutog zara.