Život vam je

Zato će nas uvek opčiniti snova. Jer nam svojom grubom rukom samo Piše kobno sudbonosna slova. I ja uvek kad zažmurim sada Kažem: „Samo srce da oseti draž, Život vara no i on nekada Radostima ukrašava laž. Lice svoje pred nebom obnaži Pa, dok čitaš sudbu s noćnog neba, Ti se smiri, smrti, i ne traži Tu istinu koja ti ne treba“. Dobro je u snegu tih cremuša Da se misli da je život lug. Nek obmane koja laka duša, Neka izda i neverni drug. Nek me maze nežnom rečju milom, Nek je ko nož oštar jezik zao – Ja sam davno spreman na sve živo, Ja sam na sve, već grub, navikao. Hladi dušu nebo polutavno, Bez topline oganj zvezda plamti. Voljeni mi ostaviše davno, I najbliži više me ne pamti. Ali ipak, progonjen i gažen, Sa osmehom što ga zora dala, Ja ne zemlji voljenoj, Sav blažen, Tom životu za sve kažem hvala.