Knjige

Zure u mene iz svog praha. Ćutljive – ko od strašne brige. Zbijene – ko od teškog straha. Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha. I sve što gledam u njih dublje Sve mi se manje mrtvim čine Te škrinje mraka, tajne zublje. Jedne me mame, druge plaše – Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše!