Ljudi se bude bez oružja

Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda još malo Kao krišom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug Bačen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata Malo povijenih leđa. Slušaju Tu negde iznad čela Sad već samo Pomalo Igru vazduha i trske. Na utabanoj travi Između naselja i grada čija su imena zagonetke Koje neko postavlja Vojnici Tamni od sna Slažu oštre piramide od pušaka. Onda uhodaju u šator pognutih glava kao da se klanjaju. Inače Svuda okolo Ptice se pretvaraju u lišće. Zmije sasvim uspešno imitiraju pukotine na kori. Vode i ribe se mimoilaze Svako ka svome snu. Vetar je svoju providnu kožu razapeo o padinu brda Čiji se profil topi u tamnom vazduhu. Pod nebom Počinje da traje iz korena Jedno prekinuto sećanje svako na svome uzglavlju. Onda polako Zvezde naviklim znakom najavljuju metamorfozu I nevidljivo Tiho se iza kulisa menjaju uloge. Lišće se pretvara u ptice. Zmije i pukotine se pomiču svaka ka svome cvetu Svaki cvet ka svom suncu. Sad se već zna šta je vazduh Šta nije. To je već brdo u svojoj očiglednoj sigurnosti. Vetar se odlepio i mili svoj prvi korak Svoj nesigurni milimetar. Inače Svuda okolo Pod krovom od lima Pod krovom od trave ili od barske trske koja zviždi Iza providnog stakla koje se osvetljava U kamenim grudima zidova tako šarenim pola od sna i pola od kreča Otvaraju se oči svih živih. Mali Ponovo nevini krugovi. Trenutak je kratak i treba ga naprečac uhvatiti za uzde. Ljudi se bude bez oružja.