Kafa sa duškom

Sjećam se dve hiljade treće u tvojoj garsonjeri kafu smo pili na stolu nije bilo cvijeće tu su knjige i papiri snili. Pijem kafu i slušam te a ti otvorio dušu pričaš o početku rata i da su ti palili knjige a ne spominješ da su ti spalili kuću. Adresa stanovanja voz bješe i dok ti život lati kreše torba i ti usamljen par. Pričaš, sreo si Bregu pitao te treba li ti išta pogledao si ga bledo i rekao:“ Ne treba ništa.“ I baš kad si gubio nadu obreo si se u Novom Sadu udomiše te dobre lale u kutku garsonjere male. Marica Lukić