Gvozdena jabuka

Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Glođem ga Vilice sam oglodao Lišćem me okovala Brstim ga Usne sam obrstio Plodovima me usijanim tovi Točim ih Mozak sam rastočio Gde mi je mir Gvozdenoj jabuci da bude Prva rđa i poslednja jesen Izgubljena crvena čizmica Pramajka moja Sultana Urošević U drvenom koritu plovila je nebom I lovila kišonosne oblake Pomoću vučje i drugih masti Činila je još mnoga Manja i veća čuda Posle smrti Nastavila je da se meša U poslove živih Iskopali je Da je nauče redu I bolje zakopaju Ležala je rumenih obraza U hrastovom sanduku Samo je na jednoj nozi imala Crvenu čizmicu Sa svežim tragovima blata Onu drugu izgubljenu čizmicu Tražiću do kraja života