Sonet 18
Autor: Vilijam Šekspir
Sa letnjim danom ne znam da li da te
Poredim, kad si — lepši, čari tiše?
Pupoljke maja strašni vetri smlate
I vreme leta kratko je odviše;
Ponekad oko neba jara rubi,
A često zlatni Lik potamni neba;
Sve što je lepo lepotu i gubi
Kad slučaj hoće il’ prirodi treba.
Svenuti neće večno leto tvoje,
Niti lepota, a i smrt se neće
Hvaliti da ti pokri tamom boje,
U večnost — pesma — i tvoj Lik odneće.
Dok oko vidi i dok dišu ljudi
S pesmom će ovom tvoj Lik da se budi.
Primetili ste grešku u tekstu?