Sonet 30

U nemilosti kad sam kod sudbine — Izgnanstvo svoje kitim suznim injem; U gluvo nebo moj se vapaj vine — I gledam sebe, svoj udes proklinjem; Kao taj da sam bogat nadom, želim, Lep kao ovaj i drag kao treći, Veštinu i moć s drugih da preselim; I kada se mojoj sve zaveri sreći, I prezrem sebe, ja ako se tada Setim tvoga Lika — onda moja duša Prhne u zoru kao ševa, rada Da pesmom slavi nebo što je sluša. Tvoja je ljubav takvo zlato da ga Ne bih menjao za kraljevska blaga.