Priča o istini i laži

Bulatu Okudžavi ) Nežna Istina je u lepoj haljini hodala, Doteravši se za bedne, sakate, blažene. Gruba Laž je podmuklo Istinu namamila – Kao: što ne ostaneš da prenoćiš kod mene. I lakoverna Istina je spokojno usnula Bezbrižno se osmehujući u dubokom snu. A gruba Laž je pokrivač na sebe prevukla I još se priljubila uz toplu Istinu. I probudivši se pre nje, jezik joj isplazila: Žensko ko žensko – od zavisti umalo puče. Međ Istinom i Lažju i ne vidi se razlika – Naravno, ako i jednu i drugu svuče. Vešto joj je isplela iz kose zlatnu traku, Svu njenu odeću za sebe pokupila, Ukrala joj isprave, novac, sat – vrednost svaku – Otpljunula, opsovala i odmaglila. Tek ujutru je Istina otkrila tu krađu I pogledavši se, isprva joj bi smešno: Neko je već stigao da joj pospe lice čađu, Umaže je, al’ inače – nije ništa strašno. I smejala se dok su je kamenjem gađali: „Sve je to Laž; na Laži je haljina moja…“ Dva umno sakata su zapisnik sastavljali I u lice joj rekli da je prljava drolja. Istina je stvarno sad izgledala ko prase – Gurnuli su je u blato, napujdali na nju psa.. „Da te više ne vidimo! Kud god hoćeš da se Iseliš odavde za dva’e’s’četir časa!“ A zapisnik je završen uvredljivom tiradom, (Prikačili su joj i neka tuđa dela), Kao: gadura se naziva Istinom i Pravdom A ovamo prljava je, ofucana cela. Čista Istina se zaklinjala i plakala, Bolesna se vukla i kuburila s parama. A prljava laž je dobroga konja ukrala I odjezdila na dugim i snažnim nogama. Neki čudak i dan-danas za Istinu vojuje. Istina, reči mu i nisu istinite baš: „Istina će, sa vremenom, moći da trijumfuje – Kad učini to isto što čini podla Laž!“ Često, kad potražiš istinu na dnu flaše vina Možeš osvanuti kako se ne nadaš. Jer u snu te mogu svući – čista je istina – Gle – sad odeću tvoju nosi podla Laž, Gle – sad tvoj sat na ruci ima podla Laž, Gle – čak i tvoga konja vodi podla laž.