Nedovršene reči – sedma pesma

Prošli su aprili, I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kiše. To su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po’abane. Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista. Došli smo do međe. Još jedino java Seća nas na doba sve bleđe i bleđe. Svetlost, boja plava, Sad su izraz neba U kome se tužno i umorno spava. Nama sad ne treba Zagrljaj i cveće Da ukrasi mladost, sumnju pokoleba. Nama doći neće Snovi što se kriju, Zabuna života koju krv pokreće. Ko haljinu čiju, Meku i u svili, Nosili smo prošlost kao sreću sviju. Prošli su aprili, I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili.