Orgije

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al’ svuda se kreću senke mrtvih vremena. Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare jauke, Opela trag; Zgrljaj, zanavek naše skrštene ruke I život nag. U samoći nam stanuje, ko u ćutanju, Veliki strah; Bez leka smo. S nama tu je, noću i danju, Ledeni dah. U igri, u poljupcima tražimo besno Izraza, sna; Plačemo, mrtvima što je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob, Ni svoje dane, što Gore ko mrtvom sveće, Ni svoju kob. Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila Stvaramo zrak: Sve nas je dovela tajna što nas ubila, Otkala mrak. Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvest; I znamo, radost ne može da se probudi, Opao cvet.