Tajna

Taj osećaj straha, što u meni raste, Kako me je naš’o baš u ove dane, Kad krovovi trošni dočekuju laste I kad zumbul gleda gde listaju grane. Taj osećaj straha, što u meni raste, K’o s proleća vode, k’o Crni oblaci, Da l’ krije u sebi smrt što me polazi? Il to prošlost moja — moje duše zraci — Bez pokrova svoga paradno prolazi, K’o s proleća vode, k’o Crni oblaci? Možda me to zovu moje nade drage, I moj duh ostavlja ovaj plač dolina? Il’ je to opelo za već mrtve snage I poslednji pogled zaspalih dubina? Možda me to zovu moje nade drage, I zalazak slave i ljubavi stare Uz osmehe cveća i pesmu vetrića? Il’ sudbina za me sprema nove dare I grobove nove, pakao otkrića, I zalazak slave i ljubavi stare? Il’ osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda poraz sviju snova? Il’ to užas priča, razum da se mrači, Da ja stupam sada u svet bez bolova? Il’ osećaj straha to ima da znači Da će srce moje propasti u tami, K’o zvezda u blatu, k’o glava na panju, I vampiri da će stanovati sami U mome smejanju i mome plakanju, I srce će moje propasti u tami.