Domovina

Neka druga zemlja u sreći sija, meni si ti uvek najmilija. Nek drugu zemlju bogatstvo kiti, u tebi volim siromah biti. Sem tebe nikud ne tražim blaga Srbijo draga I ako kadgod na stranu pođem, opet ću tebi natrag da dođem ko mile laste, što nekud lete, al’ posle opet natrag dolete. Van tebe neću da znam za blaga, Srbijo draga Nek tuđe nebo radost prolama, nek tuđe Gore ječe s pesmama, ja volim, majko, u tebi biti, pa makar mor’o i suze liti. Van tebe neću sreće ni blaga, Srbijo draga Tek kada gusle preda mnom gude, pa mi se želje sinovlje bude; kad čujem tvoju negdašnju slavu, ja onda ves’o podižem glavu, ko da sam steko silnoga blaga, Srbijo draga Kada o Vuku slušati stanem, ja onda gnevom sinovljim planem. Al’ kad se Miloš u pesmi peva, e onda milje dušu razgreva, a srcu nova pridođe snaga, Srbijo draga Kada se o turskom zulumu zbori, krv mi uzavri, kipi i Gori. A kad se peva o Veljku slavnom, il’ bojnom polju, Mišaru ravnom, to mi je draže od svetskog blaga, Srbijo draga Neka te moje uzdanje prati, nek ti se negdašnja slava vrati Neka te tuga zanavek mine, neka ti sunce zanavek sine Od toga većeg ne tražim blaga, Srbijo draga