Molitva

Kad jeknu zvona s crkvice stare Tiho i bônô kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože, anđela mog! Anđela onog, što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje U Gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život ovaj mučan i klet — A smrt kad dođe, nek sa mnom onda Ka nebu zračni upravi let.