Zimsko jutro

Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi, I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir. Još niko ustao nije. A budan petao već, živosno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan, i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il’ katkad samo tek zviždanje jasno se čuje, I težak promukô glas. To lovac prolazi selom, I brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase – A sveži, jutarnji dah, preleće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne. . . (1860–1894)