Provincijalac

Tvoj prozor je visoko dvadeseti sprat celu noć sam gledao i još me boli vrat Zovem te, ne čuješ moj glas kiša je suze skrivala i padala zbog nas Provincijalac u duši iz južnih krajeva i jedna cura iz grada što nema vremena što sanja momka sa stilom i skupim kolima samo ljubav nju ne zanima Ne, neću više doći mrzim ovaj grad kiša mi dosađuje ni ona mi ne veruje Ali jednom, sigurno biće ti sve jasnije jednom kad se probudiš i na mene pomisliš