Porodično stablo

Svi se čude, buni se moj rod pitaju se moji predci muški otkud ovaj otrovani plod jabuka na porodičnoj kruški Svi se čude, viče slavni puk to je skandal u stoljetnoj krošnji otresa me, ponosan i mrk ljutit predak, u narodnoj nošnji Ne bojte se, vratit će se san i bit će opet medalja i časti jabuka već ima drugi plan još nezrela, daleko će pasti Ona može rasti bilo gdje kroz bespuće kotrlja se sama slobodno se odrećite nje nema ničeg zajedničkog s vama Tu ne vrijedi čista prošlost dođe takav čas iznenada, ludo voće nikne pored vas i uništi sve, i uništi sve Želio sam samo divlji rt i slično drvo na dalekoj cesti da mi mirno dočekate smrt al´ nažalost, još ćemo se sresti Vratit će me porodični zov kad mi budu odbrojeni dani da vam malo kvarim rodoslov pjesnik visi na zelenoj grani